1 Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба,
2 па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«
3 Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу.
4 Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба.
5 Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе.
6 Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали.
7 А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту.
8 Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова.
9 Јер, они још нису разумели Писмо — да Исус треба да васкрсне из мртвих.
10 Потом се ученици вратише кући.
11 А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб
12 и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело — један код главе, а други крај ногу.
13 »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«
14 Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.
15 »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«
16 Тада јој Исус рече: »Марија!«Она се осврну, па рече на арамејском: »Рабони!« — што значи »Учитељу«.
17 Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«
18 И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«И исприча им шта јој је рекао.
19 Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«
20 Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.
21 Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«
22 Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа.
23 Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«
24 А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.
25 Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«
26 Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући, а с њима и Тома.Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«
27 Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«
28 »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.
29 А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«
30 Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи.
31 Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.