1 Исус оде на Маслинску гору,
2 па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.
3 А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину,
4 па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу.
5 Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«
6 Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже.A Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.
7 Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«
8 И опет се саже и настави да пише по земљи.
9 Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.
10 Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«
11 »Нико, господару«, одговори она.А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«
12 Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«
13 Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«
14 »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем.
15 Ви судите по људским мерилима, а ја не судим ником.
16 А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао.
17 Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито.
18 Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«
19 А они га упиташе: »Где је твој отац?«»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«
20 Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.
21 Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«
22 Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«
23 А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света.
24 Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам, умрећете у својим гресима.«
25 Они га упиташе: »Ко си ти?«»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус.
26 »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«
27 А они не схватише да им говори о Оцу.
28 Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац.
29 А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«
30 И док је то говорио, многи повероваше у њега.
31 Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици.
32 Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«
33 »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«
34 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха.
35 Роб не остаје у кући заувек, а син остаје.
36 Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни.
37 Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч.
38 Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца.«
39 »Наш отац је Авраам«, одговорише му они.»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела.
40 Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио.
41 Ви чините дела свога оца.«»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо — Бога!«
42 А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.
43 Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч.
44 Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи.
45 А мени, зато што вам говорим истину, не верујете.
46 Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете?
47 Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«
48 Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«
49 »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете.
50 Не тражим славу за себе — има ко је тражи и ко суди.
51 Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«
52 »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘
53 Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«
54 »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог.
55 Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи.
56 Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан — и видео га је и обрадовао се.«
57 »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«
58 »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«
59 Тада они пограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.