1 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.
2 Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«
3 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново, не може да види Божије царство.«
4 »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«
5 »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство.
6 Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је.
7 Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите.
8 Ветар дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«
9 А Никодим упита: »Како то може бити?«
10 »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш!
11 Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство.
12 О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским?
13 Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао — Сина човечијега.
14 И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији,
15 да свако ко у њега верује има вечни живот.«
16 Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот.
17 Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.
18 Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.
19 А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.
20 Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.
21 А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
22 После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао.
23 А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се.
24 Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25 А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26 Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордана, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27 »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован.
28 »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘
29 Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна.
30 Он треба да расте, а ја да се смањујем.«
31 Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је.
32 Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство.
33 А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит.
34 Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог не даје Духа на меру.
35 Отац воли Сина и све му је предао у руке.
36 Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко неће да се покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.