1 После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим.
2 А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на арамејском зове Витезда и има пет тремова.
3 У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих.
5 А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6 Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7 »Господару«, одговори му болесни, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8 »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9 И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.А тог дана је била субота,
10 па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11 »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12 А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13 Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14 После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15 Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
16 Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.
17 А Исус им одговори: »Мој Отац стално ради, па и ја радим.«
18 Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
19 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син.
20 Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити.
21 Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће.
22 И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину,
23 да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.
24 »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот.
25 Истину вам кажем: долази час — и већ је ту — када ће мртви чути глас Сина Божијега и — који га чују — оживеће.
26 Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи
27 и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.
28 »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас
29 и изаћи — они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени.
30 Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«
31 »Ако сâм за себе сведочим, моје сведочанство није истинито.
32 Један други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство које је за мене дао.
33 Послали сте к Јовану, и он је сведочио за истину.
34 Није да ја прихватам људска сведочанства, него вам ово говорим да се спасете.
35 Јован је био светиљка која гори и светли, а ви сте само неко време хтели да уживате у његовој светлости.
36 »Али ја за себе имам сведочанство боље од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да их довршим, управо ова која чиним, сведоче за мене — да ме је послао Отац.
37 А и сâм Отац, који ме је послао, сведочио је за мене. Никада му нисте чули глас ни видели му лик,
38 а ни његова Реч не пребива у вама, јер не верујете ономе кога је он послао.
39 Помно проучавате Писма, јер мислите да у њима имате вечни живот. И она сведоче за мене,
40 а ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.
41 »Не прихватам похвалу од људи.
42 Упознао сам вас и знам да у себи немате Божије љубави.
43 Дошао сам у име свога Оца, и не прихватате ме. Али, ако дође неко други у своје име, њега ћете прихватити!
44 А како бисте ми и веровали када прихватате похвалу један од другога, а не тражите похвалу од јединога Бога.
45 »Немојте да мислите да ћу вас ја оптуживати пред Оцем. Ваш тужилац је Мојсије, у кога се уздате.
46 Да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао.
47 А пошто не верујете оном што је он написао, како да верујете мојим речима?«