1 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.
2 »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«
3 »Није згрешио ни он, a ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела.
4 Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради.
5 Док сам на свету, светлост сам света.«
6 Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.
7 »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« — што значи »Послан«.И човек оде, уми се, па се врати гледајући.
8 А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«
9 Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«А он рече: »Ја сам.«
10 »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.
11 »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«
12 »Где је он?« упиташе га.А он рече: »Не знам.«
13 Тада некадашњег слепога одведоше фарисејима.
14 А оног дана кад је Исус направио блато и отворио му очи била је субота.
15 Зато га фарисеји упиташе о томе како је прогледао.»Премазао ми је очи блатом«, рече им он, »и ја сам се умио и сада видим.«
16 Тада неки фарисеји рекоше: »Овај човек није од Бога, јер не поштује суботу.«А други упиташе: »Како може грешник да чини таква знамења?«И међу њима дође до подвојености.
17 Онда поново рекоше слепоме: »Шта ти кажеш за њега? Твоје очи је отворио.«А он рече: »Он је пророк.«
18 Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.
19 »Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«
20 »Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп.
21 Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«
22 Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа.
23 Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«
24 Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу. Знамо да је тај човек грешник.«
25 А oн им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«
26 »Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«
27 »Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«
28 Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици.
29 Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«
30 А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи.
31 Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу.
32 Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења.
33 Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«
34 »Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«И избацише га напоље.
35 Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«
36 »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«
37 »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«
38 »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.
39 А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет — да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«
40 То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«
41 »Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«