5 А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара.
6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио,
7 па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8 »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9 »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света.
10 Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11 То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«