1 Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио.
2 Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?«
3 А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?«
4 »Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они.
5 »Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус.
6 »Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘.
7 ‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом,
8 и двоје ће бити једно тело.‘ Тако више нису двоје, него једно тело.
9 Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«
10 Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме,
11 а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу.
12 А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.«
13 Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.
14 Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.
15 Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«
16 Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.
17 Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«
18 »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим јединога Бога.
19 Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘«
20 »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«
21 Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«
22 А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23 Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«
24 А ученици се зачудише његовим речима.Стога им он опет рече: »Дечице, како је тешко ући у Божије царство.
25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«
27 Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«
28 »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,
30 а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве — уз прогоне — а у будућем свету, вечни живот.
31 Али, многи први, биће последњи, а последњи — први.«
32 Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх.Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити:
33 »Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати паганима
34 и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«
35 Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови.»Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«
36 А он их упита: »Шта хоћете да учиним за вас?«
37 »Дај да један од нас у твојој слави седи теби здесна, а други слева«, одговорише они.
38 »Не знате шта тражите«, рече им Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крштавам?«
39 А они рекоше: »Можемо.«Исус онда рече: »Пићете из чаше из које ја пијем и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам.
40 Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које су припремљена.«
41 Када су то чула остала десеторица, почеше да се љуте на Јакова и Јована.
42 Тада их Исус позва к себи, па им рече: »Знате да они који се сматрају владарима народа, господаре њима, а великаши их држе под влашћу.
43 Али, нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ,
44 и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.
45 Јер, ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«
46 Потом стигоше у Јерихон. Док је Исус са својим ученицима и силним народом излазио из Јерихона, поред пута је седео слепи просјак Вартимеј — то јест син Тимејев.
47 Када је чуо да то пролази Исус Назарећанин, повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
48 Многи га опоменуше да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
49 Исус се заустави и рече: »Позовите га.«И они позваше слепога рекавши му: »Само храбро! Устани, зове те.«
50 A oн збаци свој огртач, скочи на ноге и приђе Исусу.
51 »Шта хоћеш да учиним за тебе?« упита га Исус.»Рабуни«, одговори слепи, »да прогледам.«
52 А Исус му рече: »Иди. Твоја вера те је излечила.«И човек одмах прогледа и пође путем за Исусом.