1 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију.
2 »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«
3 А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.
4 А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти?
5 Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.«И строго је изгрдише.
6 »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо.
7 Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати.
8 Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану.
9 Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
10 Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса.
11 А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.
12 Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
13 Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим,
14 па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘
15 И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«
16 И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.
17 Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.
18 »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«
19 Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«
20 »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу.
21 Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
22 Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите — ово је моје тело.«
23 Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.
24 »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе.
25 Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«
26 Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
27 »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:‚Ударићу пастира,и овце ће се раштркати.‘
28 Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
29 А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«
30 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
31 Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«А тако рекоше и сви остали.
32 Тада одоше на место које се зове Гетсиманија.»Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима,
33 па са собом поведе Петра, Јакова и Јована.Обузеше га велик страх и тескоба,
34 па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«
35 Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.
36 »Аба, Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
37 Потом се врати и нађе их како спавају.»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш?
38 Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
39 Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи.
40 Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.
41 Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке.
42 Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
43 И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине.
44 А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим — тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«
45 И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.
46 Тада људи пограбише Исуса и ухватише га.
47 А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
48 Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама.
49 Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«
50 Тада га сви оставише и побегоше.
51 А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише,
52 али он збаци чаршав и побеже го.
53 Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона.
54 А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.
55 Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше.
56 Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.
57 Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи:
58 »Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«
59 Али ни у том сведочењу се не сложише.
60 Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«
61 Али Исус је ћутао и ништа није одговарао.Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«
62 »Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«
63 На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци!
64 Чули сте хулу! Шта мислите?«И они сви пресудише да је заслужио смрт.
65 Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!«Потом га пограбише слуге и ишамараше га.
66 Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња.
67 Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«
68 Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.
69 Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«
70 А Петар то опет порече.Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«
71 А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«
72 Истог часа петао се огласи по други пут и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.