1 Када су се приближили Јерусалиму и стигли до Витфаге и Витаније код Маслинске горе, Исус посла двојицу својих ученика
2 рекавши им: »Идите у село пред вама и чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још нико није јахао. Одвежите га и доведите.
3 А ако вас неко упита: ‚Зашто то радите?‘, реците му: ‚Потребно је Господу, али он ће га одмах вратити овамо.‘«
4 И они одоше и нађоше магаре привезано за капију, напољу на улици, па га одвезаше.
5 А неки од оних који су тамо стајали упиташе их: »Шта то радите? Зашто одвезујете то магаре?«
6 Они им одговорише као што им је Исус рекао и ови их пустише.
7 Онда магаре доведоше Исусу, на њега ставише своје огртаче, а Исус га узјаха.
8 Многи по путу простреше своје огртаче, а други гране које су насекли по пољима.
9 Они који су ишли испред њега и они коју су ишли иза њега, викали су:»Хосана!‚Благословен онај који долази у име Господа!‘
10 Благословено царство нашег оца Давида, које долази!Хосана на висинама!«
11 Исус уђе у Јерусалим, па оде у Храм и све разгледа. Али, пошто је већ било касно, крену са Дванаесторицом у Витанију.
12 Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне.
13 У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама.
14 Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!«А то су чули и његови ученици.
15 Када су стигли у Јерусалим, Исус уђе у Храм и поче да истерује све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.
16 И ником није допуштао да кроз Храм пронесе било какву посуду.
17 Онда поче да их учи, говорећи им: »Зар није записано: ‚Мој дом ће се звати дом молитве за све народе‘? А ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘.«
18 Чули су то и првосвештеници и учитељи закона, па почеше да траже начин да га убију, јер су га се бојали пошто се сав народ дивио његовом учењу.
19 Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града.
20 А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.
21 Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«
22 »Имајте вере у Бога«, рече им Исус.
23 »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ — а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори — биће му.
24 Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам.
25 И док стојите и молите се, опраштајте ако имате нешто против неког, да и вама ваш небески Отац опрости ваше грешке.«
27 И опет дођоше у Јерусалим.Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине,
28 па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«
29 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним.
30 Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«
31 А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘
32 А да кажемо: ‚Од људи …?‘« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.
33 Зато одговорише Исусу: »Не знамо.«Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«