1 »Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«
2 Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази.
3 Одећа му постаде сјајна и блиставо бела — таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити.
4 Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.
5 Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«
6 Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.
7 Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«
8 И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.
9 Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих.
10 Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.
11 Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«
12 »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен?
13 А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«
14 Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају.
15 Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.
16 »О чему то расправљате с њима?« упита их он.
17 А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости.
18 Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
19 »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«
20 И они му га доведоше.Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на замљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.
21 »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.А овај рече: »Још од малих ногу.
22 И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«
23 »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«
24 А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«
25 Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«
26 И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро.
27 Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.
28 Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«
29 А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом може да се истера.«
30 Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна
31 пошто је учио своје ученике.»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«
32 Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.
33 Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«
34 А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.
35 Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«
36 Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече:
37 »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«
38 »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«
39 »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени.
40 Ко није против нас, тај је за нас.
41 Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«
42 »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море.
43 Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ.
45 Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао.
47 Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао,
48 где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.
49 Јер, свако ће бити посољен огњем.
50 »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«