1 У то време се опет окупи силан народ. Пошто нису имали шта да једу, Исус позва к себи своје ученике, па им рече:
2 »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу.
3 Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли из далека.«
4 Његови ученици му одговорише: »Откуд би неко у овој пустоши могао да их нахрани хлебом?«
5 »Колико хлебова имате?« упита их Исус.А они рекоше: »Седам.«
6 Тада он нареди да народ поседа по земљи, узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их, па даде својим ученицима да их ставе пред народ, и они их ставише.
7 А имали су и неколико рибица. Он их благослови, па рече да и њих ставе пред народ.
8 И људи су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам кошара.
9 А тамо је било око четири хиљаде људи. Исус их отпусти
10 и одмах са ученицима уђе у чамац, па оде у далманутску област.
11 Тада дођоше фарисеји, па почеше да расправљају с њим. Да би га искушали, затражише од њега знак са неба.
12 А он дубоко уздахну, па рече: »Зашто овај нараштај тражи знак? Истину вам кажем: никакав знак неће бити дат овом нараштају.«
13 Онда их остави, опет уђе у чамац и пређе на другу обалу.
14 Ученици су заборавили да понесу хлеба, па су са собом у чамцу имали само једну векну.
15 »Пазите«, опомену их Исус. »Чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.«
16 А они су међу собом расправљали: »Немамо хлеба!«
17 Знајући то, Исус их упита: »Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате и не разумете? Зар вам је срце окорело?
18 Очи имате, а не видите. Уши имате, а не чујете. И не сећате се.
19 Када сам изломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комадића накупили?«»Дванаест«, рекоше они.
20 »А када сам изломио седам хлебова за четири хиљаде људи, колико сте кошара пуних комадића накупили?«»Седам«, одговорише.
21 А он их упита: »Зар још не разумете?«
22 Када су стигли у Витсаиду, Исусу доведоше једног слепог човека, па га замолише да га дотакне.
23 Он узе слепога за руку и изведе га из села. Онда му пљуну у очи и на њега положи руке.»Видиш ли нешто?« упита га.
24 А човек погледа, па рече: »Видим људе. Личе на дрвеће које хода.«
25 Исус му опет положи руке на очи, и он прогледа, вид му се поврати и све је јасно видео.
26 Тада га Исус посла његовој кући, рекавши: »Не улази у село.«
27 Потом Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове.Док су још били на путу, он упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко сам ја?«
28 »Јован Крститељ«, одговорише му. »Други, да си Илија, а трећи, да си један од пророка.«
29 »А ви«, упита их, »шта ви кажете, ко сам ја?«Тада Петар рече: »Ти си Христос!«
30 А он их строго опомену да ником о њему не говоре.
31 Онда поче да их учи да Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен и да после три дана васкрсне.
32 Отворено им је о томе говорио, па га Петар повуче на страну и поче да га прекорева.
33 А Исус се окрену, погледа ученике, па изгрди Петра и рече: »Бежи ми с очију, Сатано, јер не мислиш на Божије, него на људско.«
34 Потом позва к себи народ заједно са својим ученицима, па им рече: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и пође за мном.
35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и еванђеља, спашће га.
36 Шта вреди човеку да добије цео свет, а свом животу науди?
37 Шта човек може дати у замену за свој живот?
38 »Ко се у овом прељубничком и грешном нараштају постиди мене и мојих речи, и њега ће се постидети Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.