1 Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици.
2 Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се.»Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама?
3 Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?«И саблазнише се о њега.
4 Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«
5 И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их.
6 И чудио се њиховој невери.Потом је ишао по околним селима и учио народ.
7 Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима
8 и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа — ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу —
9 него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.
10 »У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете.
11 А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«
12 И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају.
13 Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.
14 А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«
15 Други рекоше: »То је Илија.«А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.«
16 Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«
17 Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу — због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио.
18 Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«,
19 па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла,
20 јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.
21 А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре.
22 Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци
23 и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«
24 Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«
25 Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«
26 Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев,
27 него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници
28 и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.
29 Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.
30 Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
31 »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
32 Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.
33 Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.
34 Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.
35 Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно.
36 Отпусти их, нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«
37 А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«
38 »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«
39 Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави.
40 И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.
41 Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе.
42 И сви су јели и најели се.
43 Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи.
44 А јело је пет хиљада мушкараца.
45 Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ.
46 А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.
47 Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну.
48 Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе.
49 Kада су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу.
50 Јер, сви су га видели и препали се.Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
51 Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише,
52 јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.
53 Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше.
54 Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса,
55 па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус.
56 И куд год је ишао — у села, градове или засеоке — стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.