1 Неколико дана касније, када је Исус опет ушао у Кафарнаум, прочуло се у чијој је кући,
2 па се толико људи окупило да није било места чак ни пред вратима. А он им је проповедао Реч.
3 Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица.
4 Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао.
5 Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«
6 А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило:
7 »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
8 Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите?
9 Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘?
10 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме:
11 »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«
12 И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље.Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«
13 Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио.
14 Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«И овај устаде и пође за њим.
15 Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.
16 Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«
17 А Исус је то чуо, па им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«
18 Јованови ученици и фарисеји су постили. Неки дођоше и упиташе Исуса: »Како то да Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?«
19 А Исус им рече: »Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, они не могу да посте.
20 Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.
21 »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач. Ако то уради, нова закрпа ће се отргнути од старе одеће и рупа ће постати још већа.
22 И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, вино ће поцепати мешине, па ће и вино и мешине пропасти. Него, ново вино у нове мешине.«
23 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици почеше уз пут да кидају класове.
24 Тада му фарисеји рекоше: »Гледај, чине оно што не сме да се чини у суботу!«
25 »Зар нисте никад читали«, упита их он, »шта је Давид из нужде учинио кад су он и његови пратиоци огладнели?
26 Ушао је у Божији дом — тада је Авијатар био првосвештеник — и јео свете хлебове, које не сме да једе нико осим свештеникâ, и дао и својим пратиоцима?«
27 Онда им рече: »Субота је створена ради човека, а не човек ради суботе.
28 Тако је Син човечији господар и суботе.«