35 Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.
36 »Аба, Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
37 Потом се врати и нађе их како спавају.»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш?
38 Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
39 Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи.
40 Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.
41 Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке.