2 па рано ујутро првог дана седмице — чим је изашло сунце — дођоше на гроб.
3 »Ко ће да нам одваља камен са улаза у гроб?« говориле су међу собом.
4 Али, кад боље погледаше, видеше да је камен, који је био веома велик, већ одваљан.
5 Када су ушле у гроб, угледаше једног младића у дугом белом огртачу како седи са десне стране и препадоше се.
6 »Не бојте се«, рече им он. »Ви тражите Исуса Назарећанина, који је распет. Он је васкрсао и није овде. Ево места где су га положили.
7 Него, идите и реците његовим ученицима и Петру: ‚Он иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети, баш као што вам је и рекао.‘«
8 И оне изађоше, па побегоше од гроба, јер их обузе страх и трепет. И ником ништа не рекоше, јер су се бојале.