26 Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,
27 па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.
28 Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.
29 Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30 »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?
31 Оно је као зрно горушице — најмање од свег семења на земљи.
32 Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«