28 Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.
29 Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
30 »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?
31 Оно је као зрно горушице — најмање од свег семења на земљи.
32 Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33 И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају,
34 и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.