1 У Икониjуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка.
2 А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе пагана против браће.
3 Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.
4 Mеђу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостола.
5 Када су пагани и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставe и каменују,
6 они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,
7 па су тамо проповедали еванђеље.
8 А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.
9 Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење,
10 па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«И човек скочи и прохода.
11 Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«
12 Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник.
13 А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.
14 Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући:
15 »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима.
16 Он је у прошлости пустио све народе да иду својим путем,
17 али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«
18 И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.
19 Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Икониjума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав.
20 Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.
21 Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију.
22 Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље.
23 По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.
24 Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију.
25 Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију,
26 па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили.
27 Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и паганима отворио врата вере.
28 Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.