1 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту.
2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели,
3 а они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих.
4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом.
6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци?
8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја?
9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије,
10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима,
11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи — чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:
15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро.
16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17 »‚У последње дане, каже Бог,излићу свога Духа на све људе,и ваши синови и кћери ће пророковати,и ваши младићи имаће виђења,и ваши старци ће сањати снове.
18 А и на своје слуге и слушкињеизлићу тих дана свога Духа,и они ће пророковати.
19 Показаћу чуда горе на небуи знамења доле на земљи,крв, огањ и стубове дима.
20 Сунце ће се претворити у таму,а месец у крвпре него што дође велики и славниДан Господњи.
21 И свако ко призове име Господње,биће спасен.‘
22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина — човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама —
23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, рукама безаконикâ убили приковавши га на крст.
24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи.
25 Давид, наиме, каже за њега:»‚Стално сам гледао Господа пред собом;јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;чак ће ми и тело почивати у нади,
27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљуни дозволити да Светац твој иструне.
28 Показао си ми путеве живота,лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘
29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег.
30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо,
31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу: није остављен у Подземљу нити му је тело иструнуло.
32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци.
33 Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате.
34 Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:»‚Рече Господ моме Господу:седи ми здесна
35 док од твојих непријатељане начиним подножје за твоје ноге.‘
36 »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
37 Када су то чули, потресени у срцу, рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.
39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40 И још их је многим другим речима опомињао и преклињао говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.
43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења.
44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко.
45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно.
46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца.
47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.