1 А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«
2 Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама.
3 Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Фeникију и Самарију, причали о обраћењу пагана, што сву браћу веома обрадова.
4 Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.
5 Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Пагани треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«
6 Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање.
7 Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да пагани из мојих уста чују реч еванђеља и поверују.
8 И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама
9 и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером.
10 Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо?
11 Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.«
12 Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу паганима.
13 Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме.
14 Симон је описао како се Бог побринуо да између пагана изабере народ за себе.
15 А с тим у складу су и речи пророка — као што је записано:
16 »‚После овогa ћу се вратитии поново подићи пали шатор Давидов;из рушевина ћу га подићи и обновити,
17 да Господа потраже преостали људии сви пагани који носе моје име,говори Господ, који то чини,‘
18 »а познато је од давнина.
19 »Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из паганства окрећу Богу,
20 него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви.
21 Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена и сваке суботе се чита у синагогама.«
22 Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом,
23 па по њима послаше ово писмо:»Апостоли и старешине, браћа, браћи из паганства у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав.
24 Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу,
25 једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо са нашим драгима Варнавом и Павлом,
26 људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа.
27 Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити.
28 Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари:
29 да се уздржавате од хране жртвоване идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се будете чували свега овога, добро ћете чинити.
30 Тако их, дакле, испратише на пут, и они одоше у Антиохију. Окупише све и предадоше им писмо.
31 Када су га људи прочитали, обрадоваше се охрабрењу,
32 а Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим речима охрабрише и учврстише браћу.
33 Пошто су тамо провели неко време, браћа их у миру испратише онима који су их послали.
35 Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи народ и са многим другима проповедајући Господњу реч.
36 После неког времена Павле рече Варнави: »Хајде да се вратимо и обиђемо браћу у свим градовима где смо проповедали Господњу реч, да видимо како су.«
37 Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко,
38 али Павле је мислио да је боље да не воде онога који их је напустио у Памфилији и није с њима наставио дело.
39 Тако дође до толико оштре размирице да се раздвојише један од другог: Варнава узе Марка и отплови за Кипар,
40 а Павле изабра Силу и оде, пошто су га браћа поверила Господњој милости.
41 Ишао је по Сирији и Киликији и учвршћивао цркве.