1 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«
2 А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану,
3 и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘
4 »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите.
5 Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце.
6 Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година.
7 Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘
8 Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.
9 »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим
10 и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором.
11 Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране.
12 Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут.
13 А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло.
14 После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину — седамдесет пет душа —
15 и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци,
16 па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
17 »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се
18 док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа.
19 Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20 »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући,
21 а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина.
22 Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23 »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце.
24 И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина.
25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26 »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27 »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама?
28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘
29 Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
30 »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе.
31 Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господов глас:
32 ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33 »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.
34 Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘
35 »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ — баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ.
36 И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37 »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘
38 То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и са нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама.
39 Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту.
40 ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама.‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘
41 И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку.
42 Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама, као што је записано у Књизи пророкâ:»‚Да ли си ми приносиоклане и житне жртвечетрдесет година у пустињи,народе Израелов?
43 Носили сте шатор Молохови звезду вашег бога Рефана,идоле које сте направилида им се клањате!Зато ћу вас у изгнанство послати‘,даље од Вавилона.
44 »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео.
45 Наши праоци cу га примили и предвођени Исусом Навином унели га у земљу пагана које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида,
46 који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог,
47 али му је тек Соломон саградио Дом.
48 »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:
49 »‚Небо ми је престо,а земља подножје мојим.ногамаКакву ћете ми кућу саградити,говори Господ,или где је место мога починка?
50 Зар није моја рука све ово начинила?‘
51 »Ви тврдоглави и непокорни! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци!
52 Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви,
53 који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«
54 Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.
55 А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна,
56 па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«
57 Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега.
58 Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.
59 Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«
60 Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«И када је то рекао, умре.