1 А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику
2 и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.
3 Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.
4 Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«
5 А он упита: »Ко си ти, Господе?«»Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му.
6 »Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«
7 А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели.
8 Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9 Три дана није видео, а није ни јео ни пио.
10 А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија.Господ му у виђењу рече: »Ананија!«А он одговори: »Молим, Господе.«
11 »Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се,
12 а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«
13 »Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму.
14 А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«
15 Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред пагане, пред цареве и пред Израелце.
16 Ја ћу му показати колико треба да претрпи за моје име.«
17 И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ — Исус, који ти се показао на твом путу овамо — да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«
18 И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се.
19 Онда је јео и повратио снагу.У Дамаску је провео неколико дана с ученицима
20 и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији.
21 И сви који су га чули, били су запањени.»Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«
22 А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.
23 Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију,
24 али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију,
25 али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.
26 Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик.
27 Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име.
28 Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име.
29 Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију.
30 Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.
31 Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.
32 Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди.
33 Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.
34 »Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.«И он одмах устаде.
35 Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.
36 А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита — што значи »Дорка«. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу.
37 Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату.
38 Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«
39 И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима.
40 Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се.Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.«Она отвори очи, угледа Петра и седе.
41 Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.
42 То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа.
43 А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.