1 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«Павле испружи руку и поче своју одбрану:
2 »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују,
3 поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму.
5 Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере.
6 А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима
7 и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују.
8 Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9 »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина.
10 Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан.
11 И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
12 »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск.
13 Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике.
14 Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на арамејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш.
16 Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати.
17 Ја ћу те избављати од твог народа и од пагана, којима те шаљем
18 да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19 »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,
20 него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па паганима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21 »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију.
22 Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити:
23 да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и паганима.«
24 Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«
25 »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим.
26 Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку.
27 Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«
28 Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«
29 »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја — изузев ових окова.«
30 Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели,
31 па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«
32 А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«