1 Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«
2 На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.
3 Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«
4 »Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.
5 А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘«
6 Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«
7 И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише.
8 Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.
9 Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«
10 Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.
11 Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«
12 Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију.
13 А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.
14 Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла.
15 Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«
16 Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.
17 Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«
18 Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«
19 Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«
20 А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају.
21 Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«
22 Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«
23 Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас крену у Кесарију.
24 Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«
25 Потом написа писмо следеће садржине:
26 »Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.
27 Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин.
28 Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион.
29 Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу.
30 А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«
31 Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду.
32 Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну.
33 Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега.
34 Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.Када је чуо да је из Киликије,
35 рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.