1 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.Тамо нађе неке ученике,
2 па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«
3 »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.А они рекоше: »Јовановим крштењем.«
4 »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«
5 Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса,
6 а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују.
7 Било их је укупно дванаестак.
8 Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству.
9 Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи.
10 То потраја две године, тако да су сви становници Азије — Јудеји и Грци — чули Господњу реч.
11 Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда.
12 Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.
13 А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«
14 (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)
15 Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«
16 И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени.
17 То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.
18 Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали своја дела.
19 Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми.
20 Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.
21 После ових догађаjа, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«
22 Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.
23 У то време настаде немала узбуна због Пута.
24 Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.
25 Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла.
26 Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама.
27 Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
28 Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29 Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.
30 Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.
31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња — већина није ни знала зашто су се окупили.
33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34 Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.
37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.
38 Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули — па нека се туже.
39 А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.
40 Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
41 И, када је то рекао, распусти скуп.