Дела Апостолска 19 SB

У Ефесу

1 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.Тамо нађе неке ученике,

2 па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«

3 »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.А они рекоше: »Јовановим крштењем.«

4 »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«

5 Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса,

6 а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују.

7 Било их је укупно дванаестак.

8 Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству.

9 Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи.

10 То потраја две године, тако да су сви становници Азије — Јудеји и Грци — чули Господњу реч.

Скевини синови

11 Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда.

12 Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.

13 А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«

14 (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)

15 Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«

16 И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени.

17 То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.

18 Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали своја дела.

19 Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми.

20 Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.

21 После ових догађаjа, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«

22 Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.

Метеж у Ефесу

23 У то време настаде немала узбуна због Пута.

24 Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.

25 Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла.

26 Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама.

27 Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«

28 Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«

29 Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.

30 Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.

31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.

32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња — већина није ни знала зашто су се окупили.

33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.

34 Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«

35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?

36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.

37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.

38 Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули — па нека се туже.

39 А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.

40 Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«

41 И, када је то рекао, распусти скуп.

Поглавља

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28