12 Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник.
13 А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.
14 Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући:
15 »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима.
16 Он је у прошлости пустио све народе да иду својим путем,
17 али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«
18 И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.