14 Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући:
15 »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима.
16 Он је у прошлости пустио све народе да иду својим путем,
17 али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«
18 И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.
19 Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Икониjума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав.
20 Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.