27 Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
28 Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29 Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.
30 Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.
31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња — већина није ни знала зашто су се окупили.
33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.