31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња — већина није ни знала зашто су се окупили.
33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34 Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.
37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.