33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34 Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.
37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.
38 Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули — па нека се туже.
39 А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.