31 Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32 »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани.
33 Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом.
34 И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном.
35 Свиме што сам чинио показао сам вам да тако — мукотрпним радом — треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36 И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли.
37 Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га.