9 »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина.
10 Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан.
11 И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
12 »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск.
13 Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике.
14 Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на арамејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш.