1 Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете, који се звао Јулије.
2 Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна.
3 Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.
4 Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар.
5 Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску.
6 Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.
7 Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита,