15 захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи.
16 Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац.
17 Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18 Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар,
19 а трећег дана избацише бродску опрему.
20 Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти.
21 А већ дуго се није ни јело.Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету.