27 Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији, морнари наслутише да је копно близу,
28 па бацише висак и измерише двадесет хвати дубине. Мало касније поново бацише висак и измерише петнаест хвати.
29 Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.
30 Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца,
31 Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«
32 Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.
33 Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши.