29 Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.
30 Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца,
31 Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«
32 Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.
33 Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши.
34 Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«
35 И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе.