5 Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску.
6 Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.
7 Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита,
8 па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.
9 Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10 »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11 Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима.