9 Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10 »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11 Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима.
12 Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.
13 Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита.
14 Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак,
15 захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи.