17 После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима.
18 Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт.
19 Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару — али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа.
20 То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«
21 »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше.
22 Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«
23 Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса.