2 неки људи пронеше човека који је био хром од рођења. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм.
3 Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.
4 Петар се — а с њим и Јован — загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5 И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6 А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина — ходај!«
7 И ухвативши га за десну руку, пoдиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше,
8 па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога.