31 Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
32 Сви који су поверовали, били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко.
33 Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима.
34 Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,
35 па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.
36 И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава — што значи »син утехе« —
37 продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.