2 Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза.
3 Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност,
4 а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«
5 Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије.
6 Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише на њих руке.
7 Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.
8 А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом.