5 Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије.
6 Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише на њих руке.
7 Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.
8 А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом.
9 Али, дигоше се неки из такозване синагоге Слободњака — Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије — па почеше да се препиру са Стефаном.
10 А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио,
11 наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«