1 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора.
2 Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали.
3 Много тога им рече у причама, говорећи:»Изашао сејач да сеје.
4 И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га.
5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.
6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.
7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га.
8 Четврто семе паде на добро тле и даде плод — стострук, шездесетострук или тридесетострук.
9 Ко има уши, нека чује.«
10 Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«
11 »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он.
12 »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13 Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘
14 Тако се на њима испуњава Исаијино пророчанство које каже:‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети;гледаћете и гледати, али нећете видети.
15 Јер, отврднуло је срце овога народа,ушима једва чујуи очи су затворили.Иначе би очима видели,ушима чули,срцем разумели и обратили се,и ја их излечио.‘
16 Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.
17 Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате — али нису видели; и да чују оно што ви слушате — али нису чули.«
18 »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу:
19 Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута.
20 Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати.
21 Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни.
22 Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан.
23 Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«
24 Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
25 Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.
26 А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27 »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28 »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29 »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.
30 Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
31 Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.
32 Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
33 Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«
34 Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио.
35 Тако се испунило оно што је речено преко пророка:»Своја уста ћу отворити у причама,објавити оно што је од постанка света сакривено.«
36 Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
37 Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији,
38 а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога.
39 Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели.
40 Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света.
41 Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње
42 и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.
43 Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«
44 »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.
45 »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.
46 Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.
47 »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте.
48 Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце.
49 Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних,
50 па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«
51 »Јесте ли све ово разумели?« упита их.»Јесмо«, одговорише они.
52 А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«
53 Када је Исус испричао ове приче, оде оданде
54 и дође у свој завичај.Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ?
55 Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда.
56 И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«
57 И саблазнише се о њега.А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«
58 И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.