1 Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима:
2 »Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.«
3 Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа
4 и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију.
5 »Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.«
6 А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца.
7 Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу.
8 Када су то ученици видели, почеше да негодују.»Чему то расипништво?« рекоше.
9 »То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.«
10 А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело.
11 Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.
12 Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану.
13 Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
14 Тада један од Дванаесторице — онај који се звао Јуда Искариотски — оде првосвештеницима
15 и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?«Они му понудише тридесет сребрњака
16 и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.
17 Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
18 »Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«
19 И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.
20 Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.
21 »Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«
22 Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«
23 »Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати.
24 Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
25 А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?«Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«
26 Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите — ово је моје тело.«
27 Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви,
28 јер ово је моја крв, крв савеза, која се пролива за многе, за опроштење греха.
29 Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.«
30 Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
31 Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је:‚Ударићу пастира,и овце из стада ће се раштркати.‘
32 Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
33 А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!«
34 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
35 Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«А тако рекоше сви ученици.
36 Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«
37 Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба,
38 па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«
39 Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
40 Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном.
41 Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
42 Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«
43 Затим се врати и опет их нађе како спавају — очи су им се склапале.
44 Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.
45 Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ.
46 Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
47 И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.
48 А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим — тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«
49 И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.
50 »Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га.
51 А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
52 Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути.
53 Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела?
54 Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«
55 Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили.
56 Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«Тада га сви ученици оставише и побегоше.
57 Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине.
58 А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.
59 Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе,
60 али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока.На крају дођоше двојица
61 и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«
62 Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«
63 Али Исус је ћутао.Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«
64 »Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«
65 Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу!
66 Шта мислите?«А они одговорише: »Заслужио је смрт!«
67 Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали,
68 говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«
69 А Петар је седео напољу, у дворишту.Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«
70 Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«
71 Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«
72 Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«
73 Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«
74 А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«Истог часа огласи се петао
75 и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.