1 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса,
2 па рече својим слугама: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«
3 Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа,
4 пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«
5 Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.
6 Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело
7 да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.
8 А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«
9 Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни,
10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу.
11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци.
12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.
13 Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице.
14 Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.
15 Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ; нека иду у села и купе себи хране.«
16 Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«
17 »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«
18 »Донесите ми их овамо«, рече он,
19 па заповеди да народ поседа по трави.Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу.
20 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.
21 А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.
22 Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ.
23 Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам.
24 А чамац је био већ много стадија далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.
25 Око три сата ноћу, приђе им Исус ходајући по мору.
26 Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.
27 Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
28 »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«
29 А Исус му рече: »Дођи!«Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.
30 Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«
31 Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«
32 Када су се попели у чамац, ветар утихну,
33 а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«
34 Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету.
35 А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне,
36 преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.