1 Исус поново поче да им говори у причама:
2 »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина.
3 Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али ове не хтедоше да дођу.
4 »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5 »Али они се не одазваше, него одоше — један на своју њиву, други за својом трговином,
6 а остали ухватише царве слуге, па их злоставише и убише.
7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.
9 Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘
10 И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли — и зле и добре — и свадбена дворана се напуни гостима.
11 »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,
12 па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.
13 »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘
14 »Јер, много је званих, а мало одабраних.«
15 Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи,
16 па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко.
17 Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«
18 Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате?
19 Покажите ми новчић за порез.«Они му пружише динар,
20 а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«
21 »Царев«, рекоше они.Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«
22 Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.
23 Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:
24 »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘
25 »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату.
26 Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог.
27 А после свих умрла је и жена.
28 Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«
29 »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу.
30 О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.
31 Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих:
32 ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘? Бог није Бог мртвих, него живих.«
33 Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.
34 Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се,
35 а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша:
36 »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«
37 А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘
38 То је прва и највећа заповест.
39 А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘
40 Цео Закон и Пророци засновани су на овим двема заповестима.«
41 Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита:
42 »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«
43 »Давидов«, рекоше они.А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:
44 ‚Рече Господ моме Господу:седи ми здеснадок твоје непријатељене положим под твоје ноге‘?
45 Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«
46 Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.