1 Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију.
2 Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.
3 Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака,
4 говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«
5 Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.
6 Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«
7 Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце.
8 Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива.
9 Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије: »Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци,
10 и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«
11 А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«
12 А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.
13 Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«
14 Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.
15 А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели.
16 Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.
17 Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«
18 Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
19 Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега!«
20 Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.
21 Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«»Вараву!« одговорише они.
22 »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.А они сви рекоше: »Нека буде распет!«
23 »Какво је зло учинио?« упита их.Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«
24 Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека — то је ваша ствар!«
25 А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«
26 Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.
27 Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету.
28 Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом.
29 Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«
30 Потом су га пљували и ударали трском по глави.
31 Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.
32 Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст.
33 Када су стигли на место које се зове Голгота — што значи »Лобањско место« —
34 дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије.
35 Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке.
36 Онда седоше тамо да га чувају.
37 А изнад главе су му ставили написану његову кривицу:ово је исус, цар јудеја.
38 Тада с њим распеше и два разбојника — једног с његове десне, а другог с леве стране.
39 А пролазници су га вређали. Махали су главама
40 и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«
41 Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи:
42 »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела — нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати.
43 Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«
44 А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.
45 Од поднева до три сата завлада тама по целој земљи.
46 Око три сата Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« — што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«
47 Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«
48 Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.
49 »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«
50 А Исус опет повика из свега гласа и издахну.
51 Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше.
52 Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих,
53 који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.
54 Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«
55 А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му.
56 Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.
57 Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик.
58 Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда.
59 Јосиф узе тело, уви га у чисто платно,
60 па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде.
61 А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.
62 Сутрадан, то јест дан после Припреме, првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату
63 и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘
64 Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«
65 А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«
66 И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.