1 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика,
2 рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени.
3 А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«
4 Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:
5 ‚Реците Кћери сионској:ево, твој цар ти долази,кротак, јаше на магарцу,на магарету, младунчету магаричином.‘
6 И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио.
7 Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха.
8 Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.
9 Народ који је ишао испред и иза њега викао је:»Хосана Сину Давидовом!‚Благословен онај који долази у име Господа!‘Хосана на висини!«
10 Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«
11 А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«
12 Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.
13 »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘, а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘!«
14 У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.
15 Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се,
16 па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:‚Учинио си да ти са усана деце и одојчадистижу хвалоспеви‘?«
17 Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.
18 Када се рано ујутро враћао у град, огладне.
19 Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«И смоква се сместа осуши.
20 Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«
21 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ — и тако ће бити.
22 И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«
23 Исус уђе у Храм, a док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
24 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним.
25 Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘
26 А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«
27 Зато му одговорише: »Не знамо.«Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
28 »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘
29 а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.
30 »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.
31 »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«А они рекоше: »Онај први.«»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство.
32 Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«
33 »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао.
34 Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове.
35 Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.
36 »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.
37 »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘
38 »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘
39 И ухватише га, избацише из винограда и убише.
40 »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«
41 »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«
42 Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:‚Камен који градитељи одбацишепостаде камен угаони.Господ то учинии то је дивно у нашим очима‘?
43 »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове.
44 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«
45 Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима,
46 па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.