1 Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан.
2 За њим пође силан народ и он их тамо излечи.
3 Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«
4 »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘?
5 И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘?
6 Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«
7 »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.
8 А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако.
9 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене — осим због блуда — и ожени се другом, чини прељубу.«
10 Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«
11 А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато.
12 Има заиста оних који су се родили неспособни за женидбу. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу. А има и оних који су — ради Царства небеског — сами себе учинили неспособнима за женидбу. Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«
13 Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.
14 »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«
15 Онда положи на њих руке, па оде оданде.
16 Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«
17 »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«
18 »Којих?« упита га човек.А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно,
19 Поштуј оца и мајку, и Воли ближњега као самога себе.‘«
20 »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«
21 »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
22 Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23 »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско.
24 И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
25 Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«
26 А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«
27 Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«
28 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових.
29 И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот.
30 Али, многи први биће последњи, а последњи — први.«